Šta su granice, zašto su važne i kako se postavljaju zdrave granice u odnosima?

Šta za vas znači „postaviti granice”? Mnogim ljudima je asocijacija na postavljanje granica povezana sa konfliktom, strahom da će se neko naljutiti ili nas ostaviti ako postavimo i iskomuniciramo svoje granice. Međutim, postavljanje zdravih granica je ključno za očuvanje emotivnog i psihološkog zdravlja. Zato bi bilo dobro da budete iskreni prema sebi i odgovorite na ovo pitanje.

Odnosi sa jasno definisanim, postavljenim i iskomuniciranim granicama utiču na to da se osećamo zadovoljno, ispunjeno, vredno, dok odnosi u kojima nisu jasno postavljene i iskomunicirane granice izazivaju osećaj nezadovoljstva, besa, ljutnje… Granice u odnosima igraju ključnu ulogu u očuvanju našeg mentalnog i emocionalnog zdravlja. Sve to u našem životu utiče na kvalitet odnosa sa partnerom, decom, prijateljima, a kvalitet odnosa koje imamo određuje kvalitet našeg života.

Šta su granice u odnosima?

Granice u odnosima predstavljaju emocionalne i fizičke ,,linije” koje postavljamo kako bismo definisali šta je prihvatljivo ponašanje prema nama, a šta nije. Psihološke granice možemo razumeti kao doživljaj emocionalnog i fizičkog prostora između nas i druge osobe, tj. liniju koja označava gde prestaju naše potrebe, uverenja, vrednosti, a gde počinju potrebe drugog. To je psihološki doživljaj prostora koji odvaja nas i druge. One omogućavaju da se izrazi sopstvena autonomija, identitet i potrebe, čuvajući nas od emocionalnog iscrpljivanja i zlostavljanja.

Granice su deo brige o sebi. One su zdrave, normalne i neophodne.
– Doreen Virtue

Postavljanje granica ne znači nužno odvajanje ili odbijanje drugih ljudi, već stvaranje prostora za poštovanje i saradnju. Zdrave granice nam najpre daju osećaj sigurnosti, a pored toga, što je možda još važnije – osećaj dostojanstva i samopoštovanja. To nam kasnije daje dodatnu volju da stvaramo i učestvujemo na najrazličitije načine u svetu, sa osećajem da smo vredni. One štite naš identitet, bez njega u odnosu nismo celoviti i autentični.

Jedna od ključnih karakteristika granica je njihova fleksibilnost. Dakle, granice su dinamične. Naša percepcija i postavljanje granica mogu evoluirati kako prolazimo kroz različite životne faze i iskusimo različite situacije. Ono što smo smatrali prihvatljivim u prošlosti može postati neprihvatljivo u sadašnjosti, i obrnuto. Na primer, dok smo mladi, možda smo bili spremni tolerisati više kompromisa u porodičnim odnosima, ali kako sazrevamo i bolje upoznajemo svoje potrebe, možda ćemo postaviti strože granice u cilju očuvanja svoje privatnosti i dobrobiti.

Zašto su granice važne?

Granice su važne iz nebrojeno mnogo razloga, ali oni ključni se mogu svesti na sledeće:

• Zaštita svog mira i emocionalnog blagostanja: Postavljanje granica pomaže u očuvanju vašeg mira i emocionalnog zdravlja tako što sprečava da drugi ljudi prelaze vaše granice i povređuju vas.
• Očuvanje odnosa i međusobnog poštovanja: Jasnije granice doprinose boljem razumevanju i poštovanju u odnosima. Ovo pomaže izgradnji zdravih i harmoničnih veza.
• Razvijanje zdravog samopouzdanja: Postavljanje i održavanje granica podstiče samosvest i samopouzdanje, čineći vas emocionalno jačim.
• Bolja komunikacija: Jasne granice olakšavaju komunikaciju sa drugima jer se očekivanja i potrebe izražavaju otvoreno i iskreno.

Koji tipovi granica postoje?

Postoje najrazličitiji tipovi granica i odnosa u kojima možemo da ih postavimo, a neki od najznačajnijih su sledeći tipovi:

• Fizičke granice – odnose se na lični prostor (teritoriju), privatnost (pravo da zadržimo informacije i stvari za sebe) i fizičko telo (koja količina fizičkog kontkta nam je prihvatljiva). Na primer, možete biti osoba koja se oseća lagodno sa javnim ispoljavanjem nežnosti (poput zagrljaja, poljupca u javnosti i držanja za ruke) ili možete biti neko koga ovakvo ponašanje ispunjava nelagodom.
• Intelektualne – odnose se na naše misli, ideje i sistem uverenja i vrednosti. Nepoštovanje ovih granica se javlja kada neko olako i snisoshodljivo ili čak uvredljivo odbacuje stavove i mišljenja drugoga, odnosno pokušava da nametne svoje.
• Emocionalne – odnose se na osećanja osobe. Možemo otvoreno i direktno deliti sva svoja osećanja sa bliskim osobama, ili ih možemo zadržavati za sebe i iskazivati ih postepeno i povremeno.
• Seksualne – odnose se na očekivanja i otvorenost po pitanju intime. Određeni tip seksualnih komentara, komplimenata i dodira nam mogu biti prihvatljivi i ugodni, ili neprihvatljivi i neugodni.
• Materijalne – odnose se na novac, posed i materijalna dobra, odnosno koliko rado delimo svoje materijalne resurse i koliko se lagodno osećamo pri ležernijem ili štedljivijem odnosu prema novcu i materijalnim stvarima.

Zašto nam je teško da postavimo granice?

Postavljanje granica može biti posebno teško i izazovno kada su sa druge strane ljudi koje volimo – porodica, prijatelji, partner. Važno je da razumemo da ljubav ne isključuje granice, iako smo možda učeni drugačije. Mnogi ljudi, iz potrebe da budu voljeni i prihvaćeni, a još češće iz straha od odbacivanja, pristaju na ono što im ne odgovara i (svesno ili nesvesno) dozvoljavaju drugima da prelaze njihove granice.

Neki osnovni razlozi odsustva granica:

• strah od neodobravanja i/ili odbacivanja;
• osećaj nelagode i stid zbog zauzimanja za sebe;
• uverenje da smo sebični ako postavimo granice;
• stečena uverenja u porodici i kulturološki uticaj;
• nesigurnost i manjak samopouzdanja (,,Ja nisam ok, pa ni moje potrebe, sigurno preterujem”),
• nesvesnost o granicama i opciji da se kaže ne u određenim situacijama;
• podrazumevanje da drugi treba da znaju da nešto nije ok čak i ako im ne kažemo;
• nedostatak veština komunikacije i doslednosti…

Kako postaviti zdrave granice u odnosima?

Odmah treba reći da to nije lagan proces i da će nas vrlo često na tom putu obeshrabriti strah od nečije reakcije. Možda zamišljate do kakvih bi neprijatnih situacija moglo doći i pripremate se za najgori ishod. Ipak, uvek se isplati kratkotrajna neprijatnost koju ćete istrpeti zarad dugoročnog zdravog odnosa.

Postavljanje granica je moćan čin ljubavi prema sebi. U isto vreme, ovo osnažuje odnose koji su već dobri i oslabljuje one koji to nisu.
– Nepoznati autor

Evo najvažnijih saveta koje bi trebalo da primenite kada krenete da postavljate granice u svojim odnosima.

• Razmislite o svojim potrebama: Da biste postavili zdrave granice, prvo morate prepoznati svoje emocionalne i fizičke potrebe. Upoznajte sebe, svoje emocije i vrednosti. Često se desi da nas nešto uznemiri, a da ne razmislimo o tome zbog čega. Sledeći put kad osetite nelagodu u određenoj situaciji ili sa osobom, zapitajte se koji tip granice je ugrožen i zašto.

• Jasno komunicirajte: Postavljanje granica zahteva otvorenu i iskrenu komunikaciju. Važno je izložiti svoje potrebe poštujući sebe i druge, koristeći empatičan pristup. Obratite pažnju na ton glasa i govor tela – direktnost ne treba da znači drskost. Budite konkretni i jasni, jer oni koji otvoreno traže ono što im je potrebno, češće to i dobiju.

• Naučite da kažete ne: Dajte sebi dozvolu da odbijete zahteve ili ponude koje nisu u skladu sa vašim potrebama i vrednostima. Ovaj proces zahteva vežbu i strpljenje, kao i toleranciju prema neprijatnosti. Pročitajte članak na našem blogu o tome kako reći ne na fin način.

• Budite dosledni: Ako postavljanje granica nije bilo prisutno u vašem životu, bliski ljudi možda neće odmah shvatiti ozbiljno vaše nove granice. Biti dosledan i strpljiv u tom procesu je ključno. Ako neko pređe granicu, podsetite ga na to. Takođe, odnosi se stalno razvijaju, pa budite spremni da modifikujete granice ako je potrebno, u skladu sa vašim osećanjima i potrebama.

• Ne pokušavajte da menjate druge: Postavljanje ličnih granica ne daje vam pravo da prelazite tuđe. Ne pokušavajte da „popravljate“ druge ljude. Fokusirajte se na to šta je za vas prihvatljivo, a ne na to kako se drugi ponašaju.

• Ne odustajte: Postavljanje granica je proces. Imajte strpljenja prema sebi i drugima. Možda ćete osećati krivicu, ali ne odustajte od svojih granica, jer one služe vašem emocionalnom zdravlju.

• Radite na samopouzdanju: Postavljanje granica zahteva samopouzdanje i samopoštovanje. Kada poštujete sebe, bićete dosledniji u održavanju svojih granica, a samim tim ćete izazvati i poštovanje drugih.

Primeri postavljanja granica u različitim odnosima

Partnerski odnos

• ,,Razumem da te ponekad ponesu emocije kada se posvađamo, ali ubuduće neću tolerisati da razgovaraš sa mnom povišenim tonom. Ako se to ponovo dogodi, prekinuću komunikaciju i izaći ću napolje.”
• ,,Znaš da su mi tvoji prijatelji dragi, ali ponekad nisam raspoložena za druženje ili sam jednostavno umorna. Potrebno mi je da se uvek unapred dogovorimo pre nego što ih pozoveš kod nas.”
• ,,Lepo je što želiš da svakog vikenda budemo aktivni, međutim, ponekad mi je zaista potrebno da se naspavam i provedem dan u krevetu uz omiljenu seriju. Molim te da to razumeš i poštuješ.”

Porodični odnosi

• Prošli put kada sam dovela dečka, nekoliko puta ste pitali šta čekamo i kad će venčanje. Smeta mi kada se ta tema nameće jer se oboje osećamo neprijatno. To je naša odluka i privatna stvar, molim vas da nas ne forsirate, u suprotnom nećemo dolaziti često.
• Razumem da je moj posao za vas neobičan i da ste mislili da ću nastaviti porodičnu tradiciju, ali ja sam jako srećan i pronašao sam se u ovome. Molim vas da to prihvatite i da više ne pokušavate da me ubedite da promenim mišljenje.
• Znam da volite da provodite vreme sa unucima i da uživate da im udovoljavate. Ipak, nas dvoje imamo dogovor da im za sada ne dajemo slatkiše i važno nam je da ispoštujete našu odluku jer tako poštujete i nas kao roditelje.

Poslovni odnosi

• Znam da je obim posla povećan, ali trenutno nisam u mogućnosti da preuzmem dodatne obaveze, u suprotnom neću moći kvalitetno da obavim ni svoj redovni posao.
• Razumem da nemaš dobar odnos sa tom koleginicom, ali neću se mešati u to. Ona je prema meni korektna i poštujem je kao i tebe, ne želim da se uplićem u vaš konflikt.
• Sledeće nedelje sam na odmoru i neću gledati mejlove, potrebno mi je da se potpuno isključim i napunim baterije. Ako bude nekih hitnih situacija, javite se kolegi koji me menja.

Prijateljski odnosi

• Ne osećam se prijatno kada se šališ na račun mog razvoda, posebno pred drugim ljudima. Nemoj to više da radiš ako ne želiš da ugroziš moje poverenje u tebe.
• Znam da si jako zaljubljena i tvoj dečko je vrlo prijatan i komunikativan, ali kada je on tu, ne mogu tako otvoreno da pričam o svemu. Potrebno mi je da se nasamo družimo i ispričamo.
• Već dva puta si otkazao naše viđanje u poslednjem trenutku. Znaš da i ja imam mnogo obaveza i da mi takve situacije ponekad poremete čitav dan. Molim te da mi sledeći put unapred kažeš ako nisi siguran da stižeš, da bih napravio plan B.

Za kraj

Prave promene se ne dešavaju preko noći. Ukoliko niste vešti u postavljanju granica, počnite polako, sa ljudima sa kojima se osećate najslobodnije da to uradite. Na taj način ćete napredovati svojim tempom i imati vremena da osvestite na koji način promene utiču na vas, kao i to da li se krećete u dobrom smeru. Da bismo održali zdrave i funkcionalne granice, važno je komunicirati sa osobama u našim odnosima. Otvoreni razgovori omogućavaju nam da izrazimo svoje potrebe, očekivanja i promene u granicama koje želimo postaviti ili prilagoditi. Komunikacija takođe omogućava drugima da razumeju naše granice i da budu svesni kako bi ih poštovali.

Dinamički pristup granicama omogućava nam da prilagodimo ovu ravnotežu u skladu sa specifičnim potrebama i situacijama. Postavljanje granica koje su previše čvrste može dovesti do izolacije i otežati uspostavljanje dubokih međuljudskih veza. Sa druge strane, odsustvo granica može rezultirati prekomernim iscrpljivanjem i osećajem nemoći. Granice služe kao ravnoteža između otvorenosti prema drugima i zaštite sopstvenih potreba i emocionalnog zdravlja, stoga je jako važno savladati veštinu postavljanja i poštovanja granica u međuljudskim odnosima. Ukoliko imate izazove da to samostalno učinite, potražite pomoć stručnjaka i olakšajte sebi.

Reference:
Imate problem sa postavljanjem zdravih granica?
10 načina da postaviš i održiš zdrave lične granice
Zdrave granice u odnosima
Ksenija Mijatović