Salo je akumulirana energija: Ako je energija neuništiva, kako ga se rešiti?
Energija je život. A ako je već tako, zašto je masnoća jedina nepoželjna energija?
Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnim licem!
Pretraži više od 700 sadržaja za rad na sebi ili se oglasi i povećaj vidljivost i prodaju
Postoji razlog zašto telo akumulira naizgled više energije nego što mu je potrebno, a odgovor je prost: jer veruje da će mu trebati. Dakle, telo podržava tvoju odluku, prati sled događaja i predviđa zahtevan period iliti stres.
Dve stvari treba preneti kao informacije telu: prva je da nema problematičnog perioda (zima, suša, žega, seoba) pred nama i druga, povratna informacija telu da nam ipak ne treba skladište energije i da nam je sada problem količina napakovane energije. Problemi su povezani jer oba zahtevaju kalorijski deficit ili smanjenje hrane, što je u prvom slučaju telu lako shvatljivo, ali u drugom ipak ne.
Izazov je kako da se proces započne, odnosno da telo dobije prave informacije. ,,Zašto se salo ne skida, a smanjio/la sam hranu?”
Sa unutrašnje tačke gledišta, preduzeo si ekstremne mere svog očuvanja, dodao masne naslage, usporio se, pripremio za gorepomenuti period (stres) i sad kažeš ,,Hej, šalio sam se, ipak ne treba.” Telo ne zna da jedeš iz zadovoljstva niti postavlja pitanja, samo prati tvoje odluke jer imaš instinkt plus svest. Valjda 🙂 Dakle, ono kao da ne zna za zloupotrebu svesti, ne zna za loše, samo za mehaničke probleme (povrede, bolesti) koje kreće da rešava u milisekundi.
Drugim rečima, u telu ne postoji zlo i dobro, već samo čistoća pozitivnog. Možeš biti najveći zlikovac 21. veka, ali ako se desi posekotina, trombociti zatvaraju ranu da bi te spasli.
Gojaznost nije mehanički kvar.
Čak i dijabetes je regulacija ekstremnog gojenja.
Jedno od jednostavnih rešenja je kretanje. Protok energije.
Npr. akumulaciono jezero ima dotok i odliv, a količinu akumulacije regulišeš opet energijom. Dakle, nema ekstrema, nema zatvaranja ulaza, nema miniranja brane. Imaš ulaz i imas izlaz (čitaj: moraš da jedeš i da se krećeš).
Ali bez ekstrema niotkuda. Neprimetno, da telo ne bi podiglo uzbunu.
I za kraj, možeš postaviti sebi ova važna pitanja:
- Da li se krećem svaki dan? Ako ne, zašto ne? Da li mogu da se krećem više?
- Da li sam pod stresom i ako da, zašto? Koliko dugo to već traje? Šta me muči?
- Da li je moj san kvalitetan? Da li spavam 7-8 sati svako veče? Kada idem da spavam i kada ustajem?
- Da li se još uvek nisam oporavio/la od nečega što se desilo pre i da li još uvek imam neke neotpuštene emocije?
- Da li mi je potrebna stručna pomoć? Ako ne, zašto još uvek nisam ovo rešio/la?
Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnim licem!
Pretraži više od 700 sadržaja za rad na sebi ili se oglasi i povećaj vidljivost i prodaju
