10 načina da se brzo umiriš kada se osećaš zabrinuto ili anksiozno

Mnogo je situacija u životu koje mogu učiniti da se osećamo anksiozno, zabrinuto ili pod stresom. Zato je važno imati jednostavne i praktične tehnike kojima možemo da umirimo um i telo i da se brzo vratimo u dobro stanje, umesto da dozvolimo da nam jedna emocija pokvari raspoloženje i čitav dan. Sledi nekoliko brzih i jednostavnih načina da se odmah osećate bolje.

Duboko disanje

Svesno i duboko disanje može imati snažan uticaj na smanjenje anksioznosti. Tehnike poput 4-7-8 (udisanje kroz nos tokom 4 sekunde, zadržavanje daha 7 sekundi, izdisanje na usta 8 sekundi) ili duboko disanje iz stomaka mogu smiriti nervni sistem. Potrebno je da bar nekoliko minuta praktikujete ovu vežbu, a zatim se opustite uz šolju biljnog čaja ili neki drugi zdrav napitak.

Progresivno opuštanje mišića

Ovo je tehnika koja uključuje svesno opuštanje svakog dela tela počevši od stopala, pa sve do glave. Opustiti svaki deo tela, jedan po jedan, usmeravajući svesnu pažnju naročito na leđa i ramena gde se napetost nakuplja, zatim vilicu, čelo, kao i svaki drugi pojedinačni deo. Izdvojte makar pet minuta za ovo.

Meditacija

U meditaciji se takođe najčešće fokusiramo na delove tela koje opuštamo, kao i na svesno disanje, pa se može reći da se radi o kombinaciji prethodne dve tehnike. Suština meditacije jeste da se ,,vratimo u telo” i u sadašnji trenutak, puštajući vrtlog misli da se udalji i rasprši kao mehur od sapunice, dok je naš fokus samo na onome što trenutno radimo. Ukoliko vam je jednostavnije, možete koristiti i vođene meditacije, gde vas glas vodi i usmerava (na youtube-u ili drugoj platformi). Poželjno je da meditacija traje 10-ak minuta.

Pisanje

Zapisivanje svojih misli i osećanja na papir ima efekat oslobađanja i o(t)puštanja, kao da smo ih rukom fizički preneli na taj papir i raščistili prostor u svojoj glavi i telu. Napominjemo da kucanje na tastaturi ili telefonu ima nešto drugačiji efekat jer ne pokreće iste funkcije u mozgu i grupe mišića. Korisno je ako se ovo uspostavi kao navika i tako nastane vaš dnevnik misli i osećanja, koji može biti svojevrsno ogledalo za praćenje vaših promena i rasta.

Kreativni rad

Nekada je najbolje rešenje da se privremeno ,,isključimo” tako što ćemo skrenuti misli i baviti se nečim u čemu uživamo, a zahteva naš kompletan fokus. Dok ne budemo u mogućnosti da se suočimo sa onim što nas muči, u redu je i da se nakratko pozabavimo nečim što će nam pomoći da se osećamo bolje i smirenije, kao što je kreativni hobi poput pletenja, šivenja, crtanja, bilo koje vrste ručnog rada, ili pak čitanja knjiga, kreativnog pisanja i drugih aktivnosti koje nam prijaju i koriste.

Šetnja u prirodi

Čak i 15-30 minuta šetnje kroz zelenilo ili pored vode može imati značajan umirujući efekat na nervni sistem. Benefiti provođenja vremena u prirodi su brojni, a jedan od njih je oslobađanje serotonina, hormona koji nam stabilizuje raspoloženje i osnažuje opšte zdravlje i dobro stanje organizma. Ako se u šetnji uhvati i malo sunca, još bolje.

Fizička aktivnost

Trčanje, vožnja bicikla, intervalni trening ili bilo koja aktivnost od makar pola sata imaće izuzetno blagotvorno dejstvo na umirenje misli i emocija, ali i celokupno zdravlje i osećaj u telu. Fizička aktivnost oslobađa endorfine koji pozitivno utiču na raspoloženje i smanjuju stres. Još ako se radi u prirodi, na otvorenom, efekti su duplo bolji.

Muzika

Slušanje omiljene muzike za podizanje raspoloženja ili sporijih tonova koji umiruju takođe može biti od velike koristi. Lagano njihanje ili ples takođe jako povoljno utiču, mada je nekada umirujuće i isplakati se uz tužnu pesmu i tako olakšati sebi i otpustiti emocije.

Zagrljaj

Nekada je najbolji lek za brigu, stres i anksioznost osetiti toplinu i bliskost osobe koju volimo kroz dug zagrljaj. Bilo da se radi o članu porodice, partneru, prijatelju, u nekim trenucima reči nisu potrebne, već je prećutna podrška i razumevanje ono što će nas podsetiti da nismo sami i da je sve rešivo.

Razgovor

Neke misli i brige ipak traže i da se ispolje kroz reči. Razgovor sa osobom u koju imamo poverenja može biti lekovit i pomoći nam da uvidimo da možda ono oko čega smo zabrinuti uopšte nije tako strašno ni veliko kao što u našoj glavi izgleda, ili čak i ako jeste, da imamo kapacitet da se sa tim suočimo i dođemo do rešenja. Kada razgovor sa bliskom osobom nije dovoljan, najbolje je obratiti se stručnjaku koji u svakoj situaciji može biti od pomoći.